Aceto balsamico se tradicionalno proizvodi i predstavlja tradiciju u Italijanskoj provinciji Modena. Sirovina za ovo sirće je posebna vrsta vinove loze od koje se proizvodi veoma karakteristično mirisno vino, još od 1650 godine. U različitim muzejima postoje podaci o tradiciji ovog sirćeta, i nalaze se tragovi da su Romani pre 2000 godina proizvodili aceto balsamico.
Za njegovim kapljicama uzdišu gurmani celog sveta, a slatki i kiselkasti ukus i jedinstveni miris napravio je od njega ekstravagantnu namirnicu u kuhinji. Otkrijte njegove čari i klasičnoj kombinaciji sa mesom i salatama ili u neobičnoj sa jagodama i sladoledom.
Napravljeno od grožđa, ovo sirće se dobija fermentacijom u drvenim burićima, baš kao vino, a ukus mu se takođe, intenzivira sa godinama. Fermentacija u bačvama od različite vrste drveta minimalno traje do 5 godina pa sve do 40 godina. Sirće koje je sazrevalo 20 i više godina naziva se stravecchio.
Veoma karakteristična tradicionalna proizvodnja nam govori da ovo sirće traje neograničeno. Pojedine porodice u Modeni poseduju sirće staro i po 200 godina. (Na aukciji je 100 ml prodato za 1800 eura).
Nekada se smatralo pravim prestižom, pa se koristio samo u kuhinjama imućnih italijanskih porodica, ali je sredinom 20. veka počela njegova komercijalna proizvodnja. Danas je nezaobilazan deo italijanske kuhinje.
U današnje vreme postoji veliki broj kuvarskih knjiga isključivo sa jelima koja se spremaju uz dodatak aćeta balzamika. Najpoznatije među njima su salate sa listićima parmezana poprskane sa malo aćeta. Odlično se slaže i sa kupusom, keljom i drugim povrćem čiji vas mirisi baš i ne oduševljavaju kad ih kuvate. Čest je dodatak i u rižotima, umacima za testeninu, kao i na ribi.
Što se poslastica tiče, kao stvoren je za jagode, kruške, smokve, sladolede, kao i za jednostavne kremove od mleka, jaja i vanile. Čak i u pripremi pralina i trufflea od tamne čokolade može se dodati par kapi kvalitetnog aceta balsamica.
Postoji i zanimljivo pravilo kada se i kako dodaje balzamiko. U salatama i na sirovo povrće stavlja se odmah nakon soljenja, ali pre maslinovog ulja. U rižoto ili umak za testeninu dodaje se samo trenutak pre nego se pomeri sa šporeta, dok se u gotova jela od mesa dodaje sekund pre samog posluživanja.