Crvena vina se ispijaju u čašama veće “glave”, a bela vina se služe u čašama služenog gornjeg dela, te tako omogućavaju maksimalno uživanje u ispijanju vina.

Dobrim čašama za vino se smatraju one od bezbojnog stakla bez ikakvih ukrasa. Tanje staklo je namenjeno belim vinima, dok nešto deblje odgovara težim i punijim crvenim vinima.

Stakleni deo između ‘postolja’ i dela čaše u koji točite vino nipošto nije tamo bez veze, već itekako ima svoju namenu. Postoji nekoliko razloga, a najvažniji je taj da rukom ne zagrevate lepo rashlađeno vino, pa čašu zato trebate držati za duguljasti stakleni deo.

Za istinsko uživanje u vinu uvek treba odabrati prave čaše. Pri izboru treba paziti na karakteristike sva tri dela čaše: Balon, nožicu i stopu.

Čaša se ne bi trebala držati za „glavu“ odnosno za deo u koji je vino natočeno i zato što se tako ostavljaju vidljivi otisci prstiju koju mogu izgledati neuredno, a pogotovo ako se nalazite na nekom svečanom događanju.

Vinsku čašu uvek treba držati za deo koji povezuje glavu i postolje, ili je držati samo za stopu, što deluje vrlo elegantno.

Za crvena vina uvek koristite čaše sa večim balonom (glavom). Razlog tome je da iz ovakvih čaša najbolje dolazimo do bukea koji nam crveno vino daje. Za bela vina se koriste malo uže čaše, a čaše za penušava vina su sa razlogom specifično uske. U njima se najduže zadržava ugljen-dioksid, bitan za ovu vrstu vina.

Desertna vina toče se u čaše malog formata, koje su sužene pri vrhu radi boljeg očuvanja aroma. Iste su manjeg formata te samim time manje zapremnine, jer desertna vina imaju u pravilu veći alkoholni procenat i manje ih konzumiramo u odnosu na ostala vina.

Da bi ste vina servirali na pravilnim temperaturama, držite se jednog osnovnog pravila: Što je vino svetlije, služi se rashlađenije. Čaše nikada nemojte puniti do vrha, izuzetak su jedino šampanj čaše u koje se penušavo vino sipa skoro di vrha čaše. Idealna mera je da čašu napunite do 50% njene zapremine.