Čokolada je verovatno najpoznatiji slatkiš na svetu. Ne odolevaju joj ni deca ali ni odrasli, pa čak ni bake i deke. Ovaj slatkiš je preplavilo čitavu planetu svojim slatkim ukusom.

Čokolada se smatra neprikladnom za jelo jer ima gotovo 30 odsto masti i šećera. Pritom, zaboravlja se da sadrži i polifenol, koji je snažan antioksidans, ali i obilje magnezijuma i bakra.

Teško da ćete naići na osobu koja ne voli čokoladu. Njen neodoljiv ukus i najstarijima vraća dečiji osmeh na lica. Zbog hormona koji se luče u telu kada konzumiramo čokoladu, osećamo se sretno i veselo. Prva čokoladica proizvedena je u Engleskoj 1842. godine.

Ustanovljeno je da se uzimanjem 22 grama kakao praha i 16 grama tamne čokolade dnevno značajno smanjuje taloženje štetnog holesterola u krvnim sudovima. Upravo zato u čokoladi treba uživati bez griže savesti. Takođe, uzimanjem manjih količina čokolade poboljšava se koncentracija i jačaju intelektualne i psihičke sposobnosti.

Sirovo kakaovo zrno je vrlo gorko, ustvari, reč “čokolada” dolazi od astetške reči Xocolatl koja znači – gorka voda. Reč “Cacao” na mayanskom znači Božija hrana.

BELA ČOKOLADA
Tehnički, ovo uopšte nije čokolada jer sadrži samo kakao maslac, mleko i šećer. Nema kakao mase. Bela čokolada nižeg kvaliteta sadrži visoki procenat biljnih masnoća, a neki proizvođači u potpunosti izostavljaju kakao. Osetljiva je na toplinu i s njom je vrlo teško rukovati. Ali šta možemo kad je tako dobar kontrast tamnoj čokoladi.

Recept za mus od čokolade i avokada

1 veći avokado
100 g svežih urmi
30 ml kokosovog ulja
30 g kakao praha
60 g čokolade sa što većim procentom kakao delova

dekoracija:
šaka sirovih badema
listići sušenog kokosa
kakao prah

U električnu seckalicu stavite avokado, urme bez koščica, kakao, otopljenu čokoladu i kokosovo ulje pa miksajte dok se sve lepo ne sjedini u gladak krem. Smesu sipajte u činijice i stavite u frižider da se dobro ohladi a onda servirajte sa malo seckanih badema i listića kokosa te kakao praha.